Putovanje avionom za starije osobe: besplatna asistencija na aerodromu i praktični saveti

Kako se prijavljuje besplatna asistencija na Aerodromu Nikola Tesla, koliko ranije, šta spakovati u ručni prtljag i kako organizovati let i dolazak do aerodroma za roditelje, bake i deke.

Kada roditelji, bake ili deke treba da otputuju avionom, briga obično ne počinje u avionu nego mnogo ranije: kako će izdržati red na čekiranju, da li će moći da pređu dugačke hodnike do izlaza, šta ako se izgube u terminalu ili ne razumeju obaveštenja na razglasu. Dobra vest je da putovanje avionom za starije osobe može da bude potpuno mirno i dostojanstveno, pod uslovom da se nekoliko stvari dogovori unapred. Najvažnija od njih je besplatna asistencija na aerodromu, usluga za koju mnogi putnici iz Srbije ni ne znaju da postoji ili misle da je namenjena samo ljudima u invalidskim kolicima.

U ovom vodiču prolazimo kroz ceo put, od kuće do sedišta u avionu: kako se prijavljuje asistencija i koliko ranije, šta tačno dobijate na Aerodromu Nikola Tesla i na aerodromu dolaska, kako spakovati lekove i dokumenta, kako izabrati let i sedište i kako da pratilac koji ostaje u Beogradu sve organizuje bez stresa. Tekst je pisan tako da ga možete proslediti i samom putniku i članu porodice koji vodi računa o organizaciji.

Šta je asistencija na aerodromu i ko ima pravo na nju

Asistencija za putnike sa smanjenom pokretljivošću (u avio-industriji se koristi skraćenica PRM, od engleskog Passengers with Reduced Mobility) je usluga pratnje i pomoći kroz aerodrom i pri ukrcavanju u avion. Na aerodromima u Evropi ona je za putnika besplatna, jer se troškovi pokrivaju kroz aerodromske naknade koje plaćaju svi putnici. Važno je razumeti da pravo na asistenciju nije vezano za invaliditet niti za bilo kakvu potvrdu lekara. Pravo imaju svi kojima je kretanje otežano zbog godina, bolesti, povrede, slabijeg vida ili sluha, ili jednostavno zbog toga što ne mogu bez odmora da pešače nekoliko stotina metara.

U praksi to znači da asistenciju sasvim regularno koriste:

• stariji putnici koji hodaju sporije ili koriste štap, hodalicu ili štake,
• osobe nakon operacije kuka, kolena ili srca, kao i nakon nedavne povrede,
• putnici sa oslabljenim vidom ili sluhom kojima je teško da prate table i obaveštenja,
• osobe koje se lako umaraju i ne mogu dugo da stoje u redu,
• putnici koji prvi put lete sami, ne govore strane jezike i treba da presedaju na velikom aerodromu.

Kod avio-kompanija ćete sresti i oznake za vrstu pomoći, koje su međunarodni standard. WCHR označava putnika koji može da hoda i da se popne stepenicama, ali su mu potrebna kolica za duže razdaljine kroz terminal. WCHS znači da putnik ne može samostalno uz stepenice aviona, ali u kabini može da dođe do sedišta. WCHC je oznaka za putnika koji je potpuno nepokretan i kome je potrebna pomoć sve do sedišta. Za većinu starijih putnika dovoljna je prva kategorija, ali je bitno da pri prijavi opišete stvarno stanje, kako bi na aerodromu bila spremna odgovarajuća oprema, na primer ambulift kada se ukrcava stepenicama sa piste.

Kako i kada prijaviti asistenciju

Ovo je korak koji najviše utiče na to kako će putovanje izgledati. Asistencija se ne prijavljuje aerodromu direktno, već avio-kompaniji sa kojom letite, ili agenciji preko koje ste kupili kartu. Kompanija zatim prosleđuje informaciju aerodromu polaska, aerodromu presedanja i aerodromu dolaska. Opšte pravilo u Evropi je da zahtev treba poslati najkasnije 48 sati pre leta. Ako se javite kasnije, aerodrom će se i dalje potruditi da pomogne, ali bez garancije da će osoblje i kolica biti slobodni baš u trenutku kada vam trebaju.

Naš savet je da asistenciju prijavite odmah prilikom kupovine karte. Većina kompanija ima polje za posebne zahteve u samom procesu rezervacije ili u delu „Upravljaj rezervacijom“. Ako tog polja nema, pozovite korisnički servis i tražite pisanu potvrdu putem mejla.

Pri prijavi pripremite sledeće informacije:

• broj rezervacije i ime putnika tačno kako piše u pasošu,
• vrstu pomoći (da li putnik može da hoda kroz terminal, da li može uz stepenice aviona),
• da li putnik nosi svoja kolica, hodalicu ili štake i da li su sklopiva,
• ako su kolica električna: tip baterije, težinu i dimenzije, jer za to važe posebna pravila prevoza,
• da li putnik putuje sam ili sa pratiocem,
• broj telefona na koji može da se dobije putnik i broj člana porodice.

Dva do tri dana pred let proverite u rezervaciji ili telefonom da li je zahtev zaista evidentiran. Kod letova sa presedanjem ili kod karata kupljenih preko posrednika dešava se da se zahtev „izgubi“ na putu između sistema, a jedan kratak poziv to rešava. Ako putnik leti sa dve različite kompanije na odvojenim kartama, asistenciju treba prijaviti posebno kod svake od njih.

Kako izgleda asistencija na Aerodromu Nikola Tesla, korak po korak

Mnogo je lakše kada putnik unapred zna šta ga čeka. Na beogradskom aerodromu postupak izgleda otprilike ovako:

• Dolazak u terminal. Putnik dolazi na šalter za čekiranje svoje kompanije i kaže da ima prijavljenu asistenciju. Ako se teško kreće već od ulaza, pratilac može da potraži osoblje aerodroma ili informacije u holu, koji će pozvati asistenciju.
• Čekiranje prtljaga. Putnici sa asistencijom ne moraju da stoje u dugačkom redu; osoblje im pomaže oko predaje kofera.
• Bezbednosna i pasoška kontrola. Asistent prati putnika kroz kontrole i objašnjava šta treba uraditi. Ovo je trenutak koji stariji putnici često doživljavaju kao najstresniji, pa im mnogo znači kada neko pored njih zna proceduru.
• Čekanje leta. Putnik obično čeka u dogovorenom delu terminala ili blizu izlaza, a asistent dolazi po njega kada počne ukrcavanje.
• Ukrcavanje. Putnici sa asistencijom se po pravilu ukrcavaju prvi, pre ostalih, kako bi bez žurbe seli i smestili ručni prtljag. Ako avion stoji na udaljenoj poziciji, koristi se ambulift umesto stepenica.

Na odredištu je postupak obrnut: putnici sa asistencijom obično izlaze poslednji, a asistent ih čeka na vratima aviona ili u dolasku i vodi kroz pasošku kontrolu i do trake za prtljag, pa sve do izlaza gde ih čeka porodica. Zato je normalno da putnik sa asistencijom izađe iz terminala dvadesetak minuta kasnije od ostalih, što je korisno reći osobi koja ga dočekuje da se ne bi uplašila.

Ažurne informacije o uslugama i rasporedu terminala uvek možete proveriti na zvaničnom sajtu Aerodroma Nikola Tesla, posebno ako se nešto u terminalu menjalo zbog radova na proširenju.

Izbor leta, sedišta i vremena polaska

Kada se putovanje planira za starijeg člana porodice, cena karte nije jedini kriterijum. Nekoliko odluka koje se donose pri kupovini kasnije čine ogromnu razliku u tome koliko će putnik biti umoran.

• Direktni let pre svega. Svako presedanje znači dodatno pešačenje, novu bezbednosnu kontrolu i rizik od propuštene veze. Ako direktan let postoji, isplati se platiti nešto više.
• Ako presedanje mora, neka bude duže. Minimalno vreme presedanja koje kompanije nude (često 45 do 60 minuta) dovoljno je mladom putniku sa ručnim prtljagom, ali ne i nekome ko se kreće sporije. Za starije putnike preporučujemo bar dva sata, a na velikim aerodromima kao što su Istanbul ili Frankfurt i više.
• Izbegavajte vrlo rane letove. Let u šest ujutru znači buđenje oko tri i polazak od kuće usred noći. Za starije putnike prepodnevni ili ranopopodnevni termin je mnogo prijatniji.
• Sedište do prolaza. Lakše se ustaje do toaleta bez pomeranja drugih putnika. Imajte u vidu da putnici sa smanjenom pokretljivošću ne mogu da sede u redu sa izlazom za slučaj nužde, iako taj red ima više mesta za noge.
• Sedište bliže prednjem delu aviona. Kraći put do sedišta i brži izlazak, posebno ako se ukrcava kroz prednja vrata.
• Prtljag uključen u kartu. Stariji putnik ne treba da vuče težak ručni kofer kroz terminal i podiže ga u gornji pretinac. Bolje je platiti predati prtljag i u kabinu poneti samo manju torbu sa najvažnijim stvarima.

Ako putnik ima ozbiljnije zdravstvene probleme, nedavnu operaciju ili koristi kiseonik, obavezno se pre kupovine karte konsultujte sa lekarom i proverite uslove kompanije. Neke kompanije za takve slučajeve traže poseban medicinski obrazac (često se naziva MEDIF) koji popunjava lekar, i to nekoliko dana pre leta.

Lekovi, dokumenta i ručni prtljag: šta mora biti nadohvat ruke

Kod starijih putnika ručni prtljag nije samo pitanje udobnosti nego i sigurnosti. Predati kofer može da zakasni ili da se izgubi, a terapija ne sme da čeka. Zato sve što je neophodno za prvih nekoliko dana ide u kabinu.

Šta obavezno spakovati u ručni prtljag:

• Sve redovne lekove, u originalnim kutijama, za ceo boravak plus dva do tri dana rezerve u slučaju kašnjenja povratka.
• Spisak terapije sa nazivima lekova i dozama, po mogućstvu i na engleskom. Ako putnik koristi insulin ili injekcije, poneti i potvrdu lekara.
• Tečne lekove i kapi – za lekove važi izuzetak od pravila o 100 ml, ali ih treba izdvojiti i pokazati na bezbednosnoj kontroli. Više o pravilima pisali smo u tekstu o tome šta smete poneti u ručnom prtljagu.
• Naočare, slušni aparat i rezervne baterije za slušni aparat.
• Pasoš, kartu i potvrdu asistencije u jednoj providnoj fascikli, kako putnik ne bi morao da pretura po torbi.
• Karticu sa kontaktima – broj telefona deteta ili rođaka u Beogradu i osobe koja dočekuje, adresu smeštaja na odredištu. Ako se telefon isprazni, papir i dalje radi.
• Lagani džemper ili šal, jer je u avionu često hladnije nego što očekujemo, i flašu vode koju kupite posle bezbednosne kontrole.

Ne zaboravite i dokumenta: proverite da pasoš važi dovoljno dugo za zemlju u koju se putuje i da li su potrebna dodatna dokumenta ili registracije. Detaljan pregled imate u našem vodiču koji dokumenti su potrebni za putovanje avionom iz Srbije. Za starije putnike preporučujemo i putno zdravstveno osiguranje sa većim pokrićem, uz pažljivo čitanje uslova za postojeće hronične bolesti, jer tu polise često imaju ograničenja.

Udobnost tokom leta: kako izbeći umor, otekle noge i dehidraciju

Let od dva sata do neke evropske prestonice većini ljudi ne predstavlja problem, ali kod starijih putnika i kraći let može da donese nelagodnost. Nekoliko jednostavnih navika pomaže:

• Udobna odeća i obuća. Široka odeća bez stezanja i cipele koje se lako izuvaju i obuvaju, jer noge u avionu mogu malo da oteknu.
• Kretanje i istezanje. Na dužim letovima povremeno okretati stopala, pomerati prste i, kada je bezbedno, prošetati do toaleta i nazad. O kompresivnim čarapama za duže letove vredi pitati lekara.
• Voda umesto kafe i alkohola. Vazduh u kabini je suv, a stariji putnici ređe osete žeđ. Male gutljaje treba piti redovno.
• Pritisak u ušima. Pri sletanju pomaže žvakanje, gutanje ili bombona. Ako putnik ima prehladu, pre leta se posavetovati sa lekarom ili farmaceutom.
• Lekovi po rasporedu. Ako se menja vremenska zona, unapred dogovoriti sa lekarom kako da se pomeri vreme uzimanja terapije.
• Reći posadi. Kabinsko osoblje rado pomaže, ali treba da zna da je putniku potrebna pomoć – na primer oko ručnog prtljaga ili pri izlasku.

Za putnike koji se plaše letenja ili lete prvi put, korisno je pre puta zajedno proći kroz ceo proces. Napisali smo i poseban tekst za one koji prvi put putuju avionom, koji možete zajedno pročitati da bi putnik znao šta ga čeka u svakom koraku.

Dolazak do aerodroma i parking: deo koji se najčešće potceni

Veliki deo umora kod starijih putnika nastaje pre nego što uopšte uđu u terminal. Prevoz gradskim autobusom sa koferom, presedanje i pešačenje od stanice, ili žurba zato što se kasno krenulo – sve to troši energiju koja kasnije nedostaje u redovima i hodnicima. Zato najviše smisla ima da neko iz porodice putnika odveze automobilom direktno do ulaza u terminal polazaka.

Ovde se javlja praktično pitanje: šta raditi sa autom ako i pratilac putuje, ili ako treba sačekati da se putnik bezbedno čekira? Kratkotrajni parking ispred terminala brzo postaje skup ako se zadržite duže, a parkiranje negde dalje znači dodatno pešačenje sa koferima. Privatni parking u blizini aerodroma rešava oba problema. Kod nas automobil ostavljate na obezbeđenom parkingu, a besplatan transfer vas vozi do terminala i sačekuje po povratku, tako da stariji putnik ne mora da pešači sa prtljagom. Više o tome kako radimo možete pročitati na stranici o nama, a lokaciju i kontakt telefon pronaći ćete na stranici lokacije.

Nekoliko praktičnih saveta za dan polaska:

• Krenite ranije nego inače. Za putnika sa asistencijom računajte da treba biti na aerodromu bar dva sata pre leta za evropske destinacije, a tri sata za interkontinentalne. Opšte preporuke pročitajte u tekstu koliko pre leta treba doći na aerodrom Nikola Tesla.
• Rezervišite parking unapred. Tako znate tačnu cenu i ne gubite vreme na licu mesta. Cene po broju dana proverite u cenovniku, a mesto obezbedite preko online rezervacije.
• Napomenite da putuje starija osoba. Prilikom rezervacije ili poziva recite nam da sa vama putuje neko kome je potrebna pomoć oko prtljaga, kako bismo transfer organizovali što jednostavnije.
• Planirajte i povratak. Posle leta putnik je umoran, pa je mnogo prijatnije kada ga transfer odmah odveze do parkiranog auta nego da se snalazi sa taksijem ili prevozom.

Ako vas zanimaju ostale opcije prevoza, uporedili smo ih u tekstu kako doći do aerodroma Nikola Tesla.

Kada starija osoba putuje sama: plan za porodicu

Najčešći scenario je da dete ili unuk otprati roditelja do aerodroma, a na odredištu ga dočekuje drugi član porodice. U tom slučaju dobra organizacija između dva kraja puta je ključna.

• Pratnja do izlaza. Neke kompanije i aerodromi dozvoljavaju pratiocu da dobije posebnu propusnicu i isprati putnika do izlaza za ukrcavanje. To nije pravilo svuda, pa se raspitajte unapred kod kompanije. Ako to nije moguće, asistent preuzima putnika na šalteru.
• Telefon pun i jednostavan. Napunjen telefon, uključen roming ili kupljena paketna opcija, i važni brojevi na brzom biranju. Za putnike koji ne koriste pametne telefone, broj napisan na papiru je bolji od bilo koje aplikacije.
• Praćenje leta. Član porodice koji ostaje u Beogradu može da prati let preko sajta aerodroma ili kompanije i da javi osobi koja dočekuje ako dođe do kašnjenja.
• Jasan dogovor o dočeku. Dogovoriti tačno mesto susreta u hali dolazaka i reći osobi koja dočekuje da putnik sa asistencijom izlazi kasnije od ostalih.
• Plan B za kašnjenje. Šta putnik radi ako let kasni ili se otkaže – kome se obraća i koga zove. Prava putnika u takvim situacijama opisali smo u tekstu šta raditi ako let kasni. Ukratko: asistencija i dalje važi i putnik treba da se obrati osoblju kompanije na izlazu.
• Prtljag sa oznakom. Na kofer staviti privezak sa imenom i brojem telefona, kao i neku upadljivu traku, kako bi ga asistent i putnik lakše prepoznali na traci. Ako se kofer ipak ne pojavi, postupak je opisan u vodiču o izgubljenom ili zakasnelom prtljagu.

Kratka čeklista pred polazak

Za kraj, spisak koji možete odštampati i proći zajedno sa putnikom nekoliko dana pre leta:

• Asistencija prijavljena kompaniji i potvrđena mejlom ili telefonom 2–3 dana pre leta.
• Pasoš važeći, karta i potvrde odštampane i u jednoj fascikli.
• Lekovi za ceo boravak plus rezerva, u ručnom prtljagu, sa spiskom terapije.
• Putno zdravstveno osiguranje uplaćeno, sa brojem telefona osiguravača.
• Sedište do prolaza, bliže prednjem delu aviona.
• Kartica sa kontaktima porodice i adresom na odredištu.
• Dogovoren prevoz do aerodroma i rezervisan parking, ako pratilac ostavlja auto.
• Dogovoreno mesto susreta na aerodromu dolaska.
• Udobna odeća, lagan džemper i cipele koje se lako izuvaju.

Putovanje u starijim godinama ne mora da bude napor koji se izbegava. Sa prijavljenom asistencijom, pametno izabranim letom i dobro organizovanim dolaskom do aerodroma, roditelji i bake i deke mogu mirno da posete decu u inostranstvu, odu na banju ili na more, i da se vrate odmorni, a ne iscrpljeni. Ako vam treba pomoć oko organizacije parkinga i transfera do terminala, slobodno nas kontaktirajte ili odmah rezervišite mesto za datum polaska.